Migrena i kako joj se suprotstaviti

Migrena se kod nekih manifestuje kroz periodične, nepodnošljive bolove, dok kod kod drugih migrene predstavljaju niz simptoma koji im svakodnevno utiču na kvalitet života.

Simptomi migrene

Migrene su po svojoj prirodi veoma nepredvidive. Neki dani mogu biti bez simptoma, a drugi praćeni intenzivnim bolovima, osetljivošću na svetlost ili zvuk, pa čak i mučninom. Ovi simptomi često ometaju dnevnu rutinu osobe. Iako je bol najpoznatiji simptom migrene, mnoge osobe doživljavaju i niz drugih simptoma. Oni mogu uključivati vizuelne poremećaje, osetljivost na svetlost i zvuk, vrtoglavicu, mučninu i osećaj pospanosti.

Uprkos tome što se ovde radi o ozbiljnom medicinskom stanju, često je pogrešno shvaćeno od strane onih koji se nisu susretali sa njim. Sve to može dovesti do nesporazuma na radnom mestu, u školama ili čak među prijateljima i porodicom i dodati emocionalni teret onima koji već nose fizički teret migrene.

Pregled neurologa

Ako osoba ima iznenadne i intenzivne glavobolje koje nikada ranije nije imala, posebno ako su prateći simptomi poput poremećaja govora, neobičnih vizuelnih senzacija ili slabosti u nekom delu tela, preporučuje se hitan pregled neurologa. Ovakvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije probleme poput aneurizme ili moždanog udara.

Sa druge strane, ukoliko osoba koja već ima dijagnozu primeti značajne promene u učestalosti, trajanju ili intenzitetu glavobolja, to može biti znak da se nešto promenilo. Pregled neurologa može pomoći u pronalaženju mogućih uzročnika ili ukazati na potrebu za promenom terapije.

Takođe je važno da ako osoba doživljava simptome kao što su teškoće sa govorom, dezorijentacija, oštećenje vida, gubitak ravnoteže ili druge neuobičajene promene uz glavobolju, potrebno je konsultovati se sa neurologom.

Prilagođavanje prostora u kojem boravimo

Svetlost, posebno jako sunce, može biti glavni uzročnik jakih glavobolja. Upotrebom tamnih zavesa ili roletni, pacijenti koje pate od migrena mogu kontrolisati nivo svetla u sobi. Takođe, neudoban položaj tokom spavanja može izazvati ili pogoršati glavobolju, pa tako kvalitetan krevet i jastuk koji podržavaju vrat i kičmu mogu pomoći u smanjenju rizika od glavobolje i poboljšati kvalitet sna.

Buka takođe može biti okidač za migrenu kod nekih osoba. Korišćenjem mašina za belu buku ili čak čepova za uši može se stvoriti tiha atmosfera koja je pogodna za opuštanje. Pored toga, održavanje hladne i sveže sobe može pomoći u ublažavanju simptoma migrene, jer prekomerna toplota može pogoršati simptome ili izazvati migrenozni napad.

Alternativni pristupi lečenju

Akupunktura, koja potiče iz drevne kineske medicine, sastoji se od ubadanja tankih igala kroz specifične tačke na telu. Mnoge osobe koje pate od migrena osećaju olakšanje nakon serije tretmana akupunkturom. Iako mehanizmi delovanja nisu potpuno jasni, veruje se da ova veština stimuliše oslobađanje endorfina, prirodnih analgetika koje proizvodi telo, i može uticati na krvne sudove u mozgu.

Sa druge strane, redovna praksa joge može poboljšati cirkulaciju, smanjiti mišićnu napetost i poboljšati raspoloženje, što dalje može doprineti smanjenju učestalosti i intenziteta migrenskih napada.

Isto tako, etarska ulja lavande i nane često se koriste za masažu slepoočnica i vrata kako bi se smanjila napetost mišića i umanjila bol. Dodatno, biljke poput matičnjaka i đumbira mogu se konzumirati u obliku čaja za umirenje nervnog sistema, poboljšanje cirkulacije, umanjenje osećaja mučnine i smanjenje bolova.

Hrana i migrena

Mnoge osobe koje pate od migrena često mogu otkriti da određene namirnice koje konzumiraju izazivaju jake glavobolje. Česti okidači su čokolada, sirevi, crno vino, kofein i aditivi poput monosodium glutamata (MSG). Preporučljivo je voditi dnevnik ishrane kako bi se identifikovali i izbegli potencijalni uzročnici. Dok neke namirnice mogu izazvati migrenu, druge mogu pomoći u smanjenju učestalosti i intenziteta napada. Omega-3 masne kiseline, magnezijum (prisutan u namirnicama poput tamnog lisnatog povrća i oraha) i riboflavin (vitamin B2) mogu preventivno delovati na opšte stanje pacijenta.

Ne treba zanemariti ni adekvatan unos tečnosti u organizam. Ovde pre svega mislimo na vodu koja je ključna za hidrataciju. Preporučuje se konzumiranje i do 2L tečnosti dnevno i ta količina može varirati u zavisnosti od osobe do osobe, aktivnosti i klimatskih uslova.

Načini lečenja migrene

U borbi protiv migrena, pacijenti često kombinuju različite terapeutske tehnike kako bi pronašli ono što najbolje odgovara njihovim individualnim potrebama. Možemo ih podeliti u tri kategorije:

1. Klasična medicina. Ovo je često prva linija odbrane. Lekovi kao što su triptani, beta-blokatori i antikonvulzivi mogu se prepisati za smanjenje učestalosti, trajanja i težine migrenskih napada. Pored toga, lekovi protiv bolova, kao što su NSAIL ili paracetamol, često se koriste za lečenje akutnih simptoma.
2. Prirodni tretmani. Mnogi pacijenti okreću se prirodnim tretmanima kao načinu lečenja ili kao dodatku klasičnim terapijama. To uključuje upotrebu minerala, vitamina ili nekih drugih supstanci kao što su magnezijum, riboflavin i koenzim Q10. Biljne terapije poput đumbira, matičnjaka ili ekstrakta biljke povratić (feverfew) takođe mogu pružiti olakšanje.
3. Biofeedback i relaksacija. Biofeedback je tehnika kojom se ljudima pomaže da postanu svesni i kontrolišu određene fiziološke funkcije, poput srčanog ritma, temperature kože i mišićne napetosti. Učenjem kako da prepoznaju i kontrolišu ove funkcije, pacijenti mogu smanjiti intenzitet migrenskih napada. Tehnike relaksacije, kao što su duboko disanje i progresivna relaksacija mišića, takođe mogu pomoći u smanjenju stresa, koji je čest uzročnik napada migrene.